Јован Миленко Грчић (Черевић, 9. децембар 1846.-29. мај 1875, Черевић) је био српски песник и доктор медицине.

Пореклом је био Грк. Отац му, Теодор Грчки, био је трговац, али је млад умро, оставивши жену Ану рођ. Барако са троје деце (уз Јована, Ђорђа и Катицу). Српску основну школу Јован је завршио у Черевићу, у немачку ишао у Петроварадину. Пет разреда гимназије затим завршио у Новом Саду, завршна три разреда у Сегедину и Пожуну/Братислави (1864-67), тада већ под србизованим презименом Грчић. У Бечу студирао медицину као стипендиста Матице српске (1867-1874.) године. Тамо је био кућни прецептор (учитељ) у кући трговца Ђоке Милићевића, родом из Лаћарка. Био је један од најактивних чланова и тајник (секретар) српског студентског удружења „Зора“ у Бечу.

Име Миленко је песник додао себи по имену девојке коју је једино истински волео.

Као гимназист у Новом Саду објавио је прве стихове у руком писаном часопису „Пупољак“.

Због туберкулозе, која му од детињства прети, прекинуо је студије, и вратио се мајци, која га смешта у шумску тишину Беочинског манастира. Умро је у родном Черевићу, али је [5] сахрањен је уз манастирску беочинску цркву, са Змајевим стиховима на споменику (…»Гора ти чува тело, а спомен Српство цело!«). Његови заостали рукописи изгорели су у рату 1914. године. Неки од заосталих рукописа су пронађени и чувају се у Завичајном музеју Черевића.

Улица у којој је рођен Јован Грчић Миленко, иначе главна улица, се сада зове његовим именом. У његовом родном месту Черевићу такође постоји музеј са његовим именом и Основна школа у Беочину, такође, носи његово име.

Основна школа „Јован Грчић Миленко“ Беочин

Поезија