Телефон инфо

021/870-230

Имејл адреса

info@turizambeocin.com

Изаберите језик

Јован Грчић Миленко

Категорија: Култура , Шта видети

Јован Миленко Грчић (Черевић, 9. децембар 1846.-29. мај 1875, Черевић) је био српски песник и доктор медицине.

Пореклом је био Грк. Отац му, Теодор Грчки, био је трговац, али је млад умро, оставивши жену Ану рођ. Барако са троје деце (уз Јована, Ђорђа и Катицу). Српску основну школу Јован је завршио у Черевићу, у немачку ишао у Петроварадину. Пет разреда гимназије затим завршио у Новом Саду, завршна три разреда у Сегедину и Пожуну/Братислави (1864-67), тада већ под србизованим презименом Грчић. У Бечу студирао медицину као стипендиста Матице српске (1867-1874.) године. Тамо је био кућни прецептор (учитељ) у кући трговца Ђоке Милићевића, родом из Лаћарка. Био је један од најактивних чланова и тајник (секретар) српског студентског удружења „Зора“ у Бечу.

Име Миленко је песник додао себи по имену девојке коју је једино истински волео.

Као гимназист у Новом Саду објавио је прве стихове у руком писаном часопису „Пупољак“.

Због туберкулозе, која му од детињства прети, прекинуо је студије, и вратио се мајци, која га смешта у шумску тишину Беочинског манастира. Умро је у родном Черевићу, али је [5] сахрањен је уз манастирску беочинску цркву, са Змајевим стиховима на споменику (…»Гора ти чува тело, а спомен Српство цело!«). Његови заостали рукописи изгорели су у рату 1914. године. Неки од заосталих рукописа су пронађени и чувају се у Завичајном музеју Черевића.

Улица у којој је рођен Јован Грчић Миленко, иначе главна улица, се сада зове његовим именом. У његовом родном месту Черевићу такође постоји музеј са његовим именом и Основна школа у Беочину, такође, носи његово име.

Основна школа „Јован Грчић Миленко“ Беочин

Поезија

Брига материна

Ужежи, ћерко, кандило!
Потпали жута тамјана!
Сутра је равно година
Како нам неста Дамјана…

Ужежи, ћерко, кандило!
Не штеди жута тамјана!
Помол’ се Богу с матером
За душу малог Дамјана…

Јован Грчић Миленко

Моје селанце

Бела птица крај Дунава
Раширила крила;
Птица та је – село моје,
Што га чува вила.
Добра вила, посестрима,
Ту ме неговала;
Неговала, миловала, –
’Вако јадовала:
„Мој побрате, бриго моја,
Чело ми се мути;
Тајна страва груд ми мори,
Јер зло ти се слути:
Младост твоја пропеваће,
Ал’ са тужни гласи;
Срећу твоју запљуснуће
Живота таласи…
Тек по каткад песма ће ти
Срце да разгали;
Но и њу ће много рушит’,
К’о обалу вали…”
Птицо бела, село моје,
Чуј шта рече вила;
Ал’ не бој се, – шири само
Твоја бела крила…
Шири, шири, а Дунав ће
Крила да ти штеди:
Да ме с крили поутешиш –
Кад будем у беди…

Јован Грчић Миленко

Фрушкој гори

Лепоте сваке пуна,
и пуна сваког миља,
још свуд си пуна, горо,
лековног свежег биља.

Па болан к теби, горо,
твој певац дође, ево:
притеци, лек му реци —
љупко је теби пев’о.

Јован Грчић Миленко

-------------------------
error1
Tweet 5
fb-share-icon20

ПОГЛЕДАЈТЕ ЈОШ ⇓

Шта још видети?

Водопади

Водопади

Водопад на Добром потоку Водопад се налази на Добром потоку који је притока Черевићког потока. Од одмаралишта на Осовљу удаљен је око 20 минута хода, а од суседног Шакотиначког водопада око сат и по...

Речна острва и рукавци

Речна острва и рукавци

Острво љубави (МЗ Беочин) Острво љубави налази се наспрам градске беочинске плаже. Својом лепотом привлачи све туристе који плове Дунавом, као и све љубитеље нетакнуте природе. Острво љубави је...

Позовите нас
Како до нас